Ograničenje vojnih operacija SAD i NATO od istočne Evrope do centralne Azije
Nije jasno šta je tačno Moskva uvrstila na svoju listu ni da li je spremna da se uključi u mirovne pregovore sa Kijevom pre nego što prihvati zahteve, navodi agencija.
Ruski i američki zvaničnici razgovarali su o uslovima tokom razgovora u protekle tri nedelje, rekli su izvori.
Oni su uslove Kremlja opisali kao široke i slične zahtevima koje je ranije postavljao Ukrajini, SAD i NATO-u.
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u sredu da američki zvaničnici idu u Rusiju na razgovore o sporazumu između SAD i Ukrajine o 30-dnevnom prekidu vatre i putu ka mirovnim pregovorima.
Rusija nastoji da se pozabavi “osnovnim uzrocima” rata
Raniji ruski uslovi uključivali su nečlanstvo Ukrajine u NATO-u, sporazum da se ne raspoređuju strane trupe u Ukrajini i međunarodno priznanje tvrdnje predsednika Vladimira Putina da Krim i četiri pokrajine pripadaju Rusiji.
Rusija je takođe poslednjih godina zahtevala da SAD i NATO reše ono što je nazvala “osnovnim uzrocima” rata, uključujući širenje NATO-a na istok.
Tramp čeka Putinov odgovor o tome da li će pristati na 30-dnevni prekid vatre koji je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao u utorak da bi prihvatio kao prvi korak ka mirovnim pregovorima.
Putinova posvećenost mogućem sporazumu o prekidu vatre i dalje je neizvesna, a detalji tek treba da budu finalizovani.
Neki američki zvaničnici, poslanici i eksperti strahuju da bi Putin, bivši oficir KGB-a, iskoristio prekid vatre da pojača, kako kažu, pokušaj podele Sjedinjenih Država, Ukrajine i Evrope i potkopavanja bilo kakvih pregovora.
U Kijevu je ukrajinski predsednik Zelenski pozdravio ovonedeljni sastanak američkih i ukrajinskih zvaničnika u Saudijskoj Arabiji kao konstruktivan i rekao da bi potencijalni 30-dnevni prekid vatre sa Rusijom mogao da se iskoristi za sklapanje šireg mirovnog sporazuma.
Ograničenje vojnih operacija SAD i NATO od istočne Evrope do centralne Azije
Moskva je postavila mnoge od ovih sličnih zahteva u protekle dve decenije, a neki su čak ušli u zvanične pregovore sa SAD i Evropom.
Moskva je o njima prethodno razgovarala sa Bajdenovom administracijom na nizu sastanaka krajem 2021. i početkom 2022. godine, dok je desetine hiljada ruskih vojnika bilo na ukrajinskoj granici i čekalo naređenje za invaziju.
Oni su uključivali zahteve koji bi ograničili vojne operacije SAD i NATO-a od istočne Evrope do centralne Azije.
Iako je odbacila neke od uslova, Bajdenova administracija je nastojala da spreči invaziju sarađujući sa Rusijom na nekoliko od njih, prema dokumentima američke vlade koje su pregledali Rojters i više bivših američkih zvaničnika. Napor je propao i Rusija je napala 24. februara 2022.
Američki i ruski zvaničnici rekli su poslednjih nedelja da bi nacrt sporazuma o kojem su Vašington, Kijev i Moskva razgovarali u Istanbulu 2022. godine mogao da bude polazna tačka za mirovne pregovore.
Rusija je u tim razgovorima zahtevala da Ukrajina napusti svoje NATO ambicije i prihvati stalni status bez nuklearnog oružja. Zahtevali su i veto na postupke zemalja koje žele da pomognu Ukrajini u slučaju rata.
Trampova administracija nije objasnila kako se približava pregovorima sa Moskvom. Dve strane, podseća Rojters, vode dva odvojena razgovora – jedan o resetovanju američko-ruskih odnosa, a drugi o mirovnom sporazumu u Ukrajini.
